24.10.2018.

Veganski Komisbrot sa akvafabom

Za akvafabu (aquafaba) sam prvi put čula pre nekoliko meseci, možda čak i pre godinu dana, ali trenutno nisam imala vremena da se informišem više o tome, pa sam na to i zaboravila. Pre nekoliko dana sam opet naišla na jedan video o njoj, ali ovoga puta sam bila rešena da odmah pokušam da je napravim.  Uspelo mi je iz prve, pa sam je odmah upotrebila u kolaču o kojem danas pišem, a koji nikada ranije nisam pravila ni u originalnoj verziji, sa belancima. Prvi Komisbrot, pa još veganski! Recept koji vam donosim je osnovni, a kako budem isprobavala nove verzije i kako budem usavršavala recept, tako ću i dopisivati ovde i postavljati nove fotografije.


Akvafaba je tečnost u kojoj su se kuvale leblebije (naut), ili pasulj (na taj podatak sam naišla, ali nisam isprobala). Moja akvafaba je nastala kuvanjem leblebija, a napisaću vam i kako sam je napravila. Pročitala sam da se može napraviti i na lakši način: sa vodom iz konzerve kupovnih leblebija. To nisam probala. Na dnu teksta ću vam ostaviti linkove ka sajtovima na kojima sam čitala o ovoj magičnoj tečnosti, i tamo možete videti kako treba da izgleda umućena akvafaba. Ovo je prava stvar za vegane, za one koji poste, ali i za sve koji bi da probaju nešto novo ili jednostavno žele da manje konzumiraju jaja.


Vrlo je važno unapred isplanirati kada ćete koristiti akvafabu, kako biste imali vremena da je pripremite. Ne obeshrabrujte se, to iziskuje tako malo aktivnog rada, ali ima nekoliko koraka koji se moraju ispratiti, a oni zahtevaju vreme.  
Dan pre kuvanja, sirovi naut (130 g) sam stavila u šerpu u kojoj ću ga kuvati, prelila sa dosta vode, poklopila i ostavila preko noći. Sutradan sam vodu u kojoj je stajao prosula, isprala sam ga nekoliko puta, i potom prelila vodom i stavila da se kuva (to je bilo oko 10 sati pre podne). Leblebije ne smeju ostati bez vode, zato redovno proveravajte ima li je dovoljno i dodajte je po potrebi. Ja sam, znajući da ću vodu iskoristiti za nešto, namerno dodavala malo više vode nego što bih to obično činila, iz straha da je ne bude malo. Ipak, ne treba ni preterivati, da ne bude razblažena. Leblebije su se kod mene kuvale oko 2 sata, možda čak i malo više. Šerpu sam sklonila sa šporeta onda kada su zrna leblebije bila mekana i raspadala bi se kada ih pritisnem prstima. Ostavila sam ih da se hlade na sobnoj temperaturi, poklopljene, sa sve tečnošću unutra. Kada je sadržaj šerpe bio dovoljno ohlađen, stavila sam je u frižider. Leblebije su tako u šerpi stajale otprilike 8, 9 sati (do 20:30, otprilike), računajući i vreme stajanja u frižideru i van njega.
Nakon tog vremena, leblebije sam procedila i vratila ih u frižider (sutradan sam od njih pravila falafel, pisaću vam i taj recept, iako jedan već postoji na blogu, ali ovaj je malo drugačiji), a vodu u kojoj su se kuvale sam sipala u šerpicu i stavila na šporet da na laganoj vatri vri 10-ak minuta. Ovaj korak je važan, jer se na taj način smanjuje količina tečnosti i ona postaje gušća i sličnija belancima.
Tečnost se najpre hladila na sobnoj temperaturi, a onda je prenoćila u frižideru.
Sutradan sam je izvadila iz frižidera sat, dva pre nego što sam planirala da je mutim.

A sada, prelazimo na priču o kolaču!


Kada sam već planirala da pravim akvafabu, sa verom da ću u tome biti uspešna, morala sam isplanirati i kako ću je upotrebiti. Razmišljala sam o puslicama i orasnicama, ali, niti mi se čekalo toliko dugo da se puslice suše, niti sam želela da bacim orahe u slučaju da akvafaba ne želi da sarađuje sa mnom. Tražila sam i tražila, i pronašla kolač od belanaca, iliti Komisbrot. To je to: malo sastojaka, laka priprema, pa, i ako ne uspe, nije neka šteta. :) Pored toga, ovakvi kolači mi baš deluju primamljivo, podsećaju na praznike. Nisam se vodila nekim određenim receptom, pročitala sam više njih, ali sam morala da mere prilagođavam svojim sastojcima i pravo je čudo da sam pogodila srazmeru iz prve. :D


Sastojci:

190 g akvafabe
180-200 g mekog brašna
1 kašičica praška za pecivo
100 g šećera u prahu
40 g kristal šećera
 1 kesica vanilin šećera
40 ml suncokretovog ulja
seckani orasi, propečeni
suvo grožđe

Priprema:

U činiju uliti akvafabu i mutiti mikserom. Ja sam je mutila 7 minuta, možda će vam trebati i koji minut više, u svakom slučaju više nego kada su u pitanju belanca. Kada je umutite u čvrst sneg, koji ipak nije tako čvrst kao onaj od belanaca (bar u mom slučaju), postepeno dodajte šećer u prahu ne prekidajući mućenje, zatim i kristal šećer kao i vanilin šećer. Smesa će postati divna, glatka i sjajna, kao da su stvarno belanca u pitanju, meni je to bilo magično. :D
Potom, naizmenično dodajte ulje i brašno pomešano sa praškom za pecivo, sjedinite mikserom, a orahe i suvo grožđe (količinu odredite po svojoj želji, ja nisam stavila puno) u testo umešajte kašikom.
Smesu izlijte u kalup/tepsiju obloženu papirom za pečenje. Koristila sam tepsiju dimenzija 30x18 cm. Pecite u rerni zagrejanoj na 175˚C. Kod mene se pekao nešto više od 15 minuta. Kada kolač već dobije finu boju, treba čačkalicom proveriti kakav je iznutra. Ukoliko iz testa izvadite suvu čačkalicu, kolač je pečen. 
U tepsiji sam ga, nakon pečenja, ostavila 10-ak minuta, a onda sam ga izvadila sa sve papirom za pečenje i pokrila ga krpom.
Kako se hladi, tako se sve lakše i lepše seče, zato treba biti strpljiv i malo sačekati. :)


Kao što sam na početku napisala, Komisbrot nikada ranije nisam pravila, niti sam ga jela, i nikako vam ne mogu uporediti ovaj moj veganski sa tim pravim. Mogu vam samo napisati kakav je ovaj. :)
Nimalo se ne oseća ukus leblebija (barem niko od nas koji smo ga probali to nije osetio), to odmah da znate, da se ne plašite. :D Tekstura testa je jako fina, kolač nije uopšte suv, mekan je, a korice me malo podsećaju na puslice. Ovde glavnu ulogu igra ono što dodate u testo, a ja sam stavila samo orahe i suvo grožđe, jer nisam znala da li će kolač uopšte uspeti. Da sam znala, stavila bih još nešto, sigurno. I danas, dan nakon izrade, kolač je mekan i svež. Nekako je teško da poverujem da ne sadrži jaja. Akvafaba je pravo otkriće! :))

Sigurno ću kolač uskoro opet praviti, biće to svakako neka bogatija verzija, ali neka ovo bude osnova od koje ću ja (ali i vi) polaziti, i koju ću nadograđivati, a vas ću, naravno, o tome obaveštavati. Što se količine sastojaka za testo tiče, to ne bih menjala, jer mi se dopada njegova tekstura! 



Kolač je vrlo interesantnog ukusa, malo me podseća na neki slatkiš koji sam jela ranije, ali nikako ne mogu da dokučim šta je to. Baš bih volela da čujem (čitam) vaša mišljenja i utiske nakon isprobanog recepta, a posebno ako inače volite i pravite Komisbrot. Na fejsbuku me potražite ovde.

Sve što budem probala da napravim sa akvafabom, podeliću sa vama. Tačnije, recepte ću podeliti sa vama. :) Ostavljam vam ispod obećane linkove (samo kliknite na roze reči), mada sigurno ima još dosta tekstova o akvafabi, ali ja sam na ove naišla:

Just Cake The Cupcake - Veganski Macaronsi


Do narednog recepta,

Prijatno! 

2 коментара:

  1. Beskrajno hvala za ovo iscrpno objašnjenje. Već neko vreme planiram da počnem da koristim akvafabu, a nikako da nažem vremena da isčitam o njoj.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Kato, žao mi je što tek sada vidim ovaj komentar!
      Jako se radujem što će Vam moj tekst biti od pomoći. :)
      Hvala na poverenju! ^.^

      Избриши