10.02.2018.

Testo za picu + vegetarijanski nadev



Ne poznajem osobu koja ne voli picu. Ne kažem da takvih nema, ali mislim da ih je malo. Ima nečeg posebnog u toj njenoj jednostavnosti, šarenolikosti, ćudljivosti... Zar ne? :)


Testo za picu pravim već duže vreme po receptu koji danas delim sa vama. Ne menja mi se, jer je jako lepo, ali svakako nameravam da isprobavam i druga. No, o tom potom. Želim da uživam u ovom, koje se pravi vrlo lako, a bude vazdušasto, savitljivo i tanko. Pronašla sam ga na sajtu Domaći recepti.


Sastojci (za pleh dimenzija 30x40 cm):

450-500 g glatkog brašna
250 ml vode
70 ml suncokretovog ulja
3-4 g suvog kvasca
1 kašičica šećera
1 kašičica soli

Nadev: sos od paradajza, sir, kačkavalj, svež paradajz, paprika, šampinjoni, masline, kiseli krastavčići, kečap, origano...


Priprema:

Toplu vodu usuti u veću činiju, dodati kvasac i šećer, i razmutiti. Dodati skoro polovinu brašna (oko 200 g). Lepo izmutiti varjačom. Dodati 3/4 ulja, so i još malo brašna. Opet izmutiti varjačom. Bitno je lepo umutiti testo, jer se posle ne mesi rukama. Dodavati još brašna i sjedinjavati varjačom (Nemojte odjednom dodati svih 500 g, jer se može desiti da vam uopšte neće biti potrebno toliko. Ja obično utrošim tek nešto više od 450 g.), a potom testo oblikovati rukom. Biće malo lepljivo, ali to ne znači da treba dodati još brašna. Neka ostane malo lepljivo. Polijte ga sa svih strana preostalim uljem i blago premesite. Pokrijte činiju sa testom krpom i ostavite na toplom da odstoji 30 minuta.
Spremite pleh, nauljite ga, a po uglovima malo i pobrašnite, da testo ne bi bežalo.
Naraslo testo izručite na pobrašnjenu radnu površinu, samo malo premesite, pospite brašnom, i rukama malo razvucite u četvrtast oblik. Prebacite ga u pleh i povlačite prema ivicama pritiskajući ga rukama, dok cela površina pleha ne bude prekrivena. Ivice testa malo izdignite uz stranice pleha.

Testo filujte po svojoj želji. Kada nemam paradajz sos, testo premažem kečapom (mada znam da bi se mnogi zgranuli nad tim 😁), dodam sir, paradajz i papriku, ako im je sezona; marinirane šampinjone, ili sveže pa malo propržene; seckane zelene masline; zimi stavljam i kisele krastavčiće, na kraju nekad dodam još malo kečapa odozgo, stavim kačkavalj, pospem origanom, i to je to.
Testo bude najbolje kada ga pečem na temperaturi između 200˚C i 230˚C. Dakle, rerna treba već da bude ugrejana i da se pica peče čim se napravi, da ne bi mnogo narasla. Mada, ako više volite malo deblje testo, možete je ostaviti da malo odstoji pre pečenja. Meni se više sviđa kada je tanka. Pečem je, uglavnom, oko 20 minuta, ali već oko 15-og otvorim rernu i malo podignem nečim koru da vidim kakva je odozdo. Ne bi valjalo da se prepeče.


Fotografije su nastale onda kada sam pravila manju verziju, sa, otprilike, 200 g brašna. Fotogeničnija mi je kada je okrugla, inače je uvek pravim u velikom četvrtastom plehu, da je ima dovoljno za sve. :)


Testo je savitljivo, unutra mekano, a po obodima jako lepo hrskavo, a nekako šupljikavo. Raniji recept po kojem sam pravila testo takođe je odličan, ali iziskuje mnogo više mešenja testa, što ume biti zamorno. Ovde umesto toga imamo mešanje varjačom uz postepeno dodavanje brašna, pa kad se testo njome lepo izradi, nema potrebe za puno mešenja rukom. Lakše i brže, a rezultat je podjednako dobar. Ne dobar, odličan!


Ukoliko odlučite da isprobate recept, pišite mi ovde ili na fejsbuk stranici i javite mi svoje utiske. Sigurna sam da ćete biti oduševljeni! ♡

Do narednog recepta,

Prijatno!

Нема коментара:

Постави коментар